O nama, 1980-2000.
.
43 godine od prvog aikido treninga u Zemunu
Nemoguće je u jednom tekstu pomenuti sve ljude i sve događaje u ovako dugom periodu. Izostavljeni događaji mi sigurno neće zameriti a verujem da neće ni ljudi koji ne budu pomenuti ili to ne bude na po njima pravi način.
Fuđimoto sensei u Zemunu 1995.
poslednji seminar velikog majstora Jođi Fuđimotoa kao tehničkog direktora ondašnjeg aikikaija i nezaboravan embukai 27. maja 1995. godine u SC Pinki". Yoji Fujimoto aikido Embukai in Belgrade 1995, 4:44.
Ikeda sensei u Zemunu 1997-98.
Seminari sa Masatomi Ikeda senseiem novembra 1997. i februara 1998. godine održani u Pinkiju su ujedno i najveći seminari koje su aikikai klubovi organizovali u Beogradu 80-tih i 90-tih godina.
.
Rane godine
1980 - 1988.
Dođo, tada smo ga zvali klub, je počeo sa radom 1980. godine u SC “Pinki” i nosio je ime po ovom sportskom centru sve do 1998. godine od kada se zove AD “Zemun”.
Iako nam to tada nije bilo preterano bitno, uslovi za vežbanje u pomenutom sportskom objektu su bili očajni. Sala koju smo mi smatrali za svoj dođo je bio do pola po visini lesonitom pregrađen deo većeg ugaonog prostora, bez grejanja, u polusuturenu, često sa razbijenim prozorima u sred zime. Seiza u ledenoj sali, sneg koji ulazi kroz prozor a nikome na pamet nije padalo da nosi majcu ispod kimona ili slučajno čarape!
Osnivač i prvi trener kluba bio je Njegoš Đaković danas instruktor AK “Istok” iz Beograda. Njegoš je imao redak talenat da ljude motiviše i veže za sebe i svi smo ga voleli i smatrali učiteljem i prijateljem.
Broj učesnika na treninzima je tih godina retko prelazio dvadesetak, a prolaznost kroz klub je bila ogromna, oko 100 po sezoni. Ovo ne treba da čudi pošto je sve do 1990. godine “Pinki” bio jedini aikido klub u Zemunu i na Novom Beogradu.
Od 1980. počeli su da vežbaju Radojica Mirković poznatiji kao Deda Radojica i Zoran A. Stančević - Šumonja; početkom 1982. počinje da vežba i Renata Macko, danas gospođa Jocić. U klubu je bilo više devojaka nego muškaraca.
Radojica Mirković je sa prekidima vežbao sa nama sve do 1998, godinu dana kasnije, 1999. i g. Stančević prelazi u drugi klub. Renata u klubu ostaje kratko, do kraja 1983. i ubrzo odlazi u Švajcarsku gde i danas živi i trenira. Godine 1984. počinje da vežba Dragana Radojičić, danas gospođa Đaković.
Od oktobra 1982. počinju sa treninzima Novak Jerkov i Saša Obradović, nekoliko meseci kasnije im se pridružuje i Mire Zloh koji nakon par godina napušta zemlju i odlazi u London gde živi i danas. Nakon odlaska, skoro dve decenije se nismo videli – u bitnom trenutku, našli smo se! Mire ima trenutno 5.dan.
1983. počinje da vežba i Miloš Pavlović - Paja, mnogo poznatiji među ljudima koji treniraju kendo i Iaido. Paja je položio za prvi dan 1990. godine.
Krajem osamdesetih do jeseni 1990. u klubu je vežbala grupa studenata iz arapskih zemalja. Smenjivali su se i jedni dovodili druge, ali je Atif Amin bio poseban. U predvečerje naših ratova vratio se u Irak gde se već ratovalo. Srećom, naš prijatelj je živ i zdrav, od januara 2018. ima 5.dan i nakon Srbije, Iraka i Engeske živi u Švedskoj.
1988 - 2000.
Od 1987. godina bez prekida sve do danas, treninge u dođou (ko voli više u klubu) vodi Saša Obradović, aikikai 6.dan.
Početkom tog perioda, februaru meseca 1988. Saša Obradović i Zoran A. Stančević polažu za Sho dan na ispitu u Beogradu pred Fuđimoto senseijem i postaju prve Yudanshe tj. majsori koji su dobili dan pojas - 8 godina od osnivanja dođoa. Godinu i po kasnije, leta 1989. na seminaru na Krku u Hrvatskoj, isti pojas dobijaju Novak Jerkov i Dragana Đaković.
Sredinom 1990. godine Jerkov Novak otvara klub “Novi Beograd“ u Hali sportova na Novom Beogradu. Ovaj klub se od 1996. zove AK "Shin Ken".
Početkom 1991. Saša Obradović polaže za 2.dan na seminaru u Beogradu.
Početkom 1994. u dnevnoj sobi gospođice Snežane Todorović (tada Obradović), u Zagorskoj ulici u Zemunu, četiri beogradska kluba osnivaju Jugoslovensku aikido Federaciju – JAF. Ambiciozna želja nam je bila da od predhodnog aikido društva koje se zvalo po Beogradu odmah ciljamo na Jugoslaviju, novu, poprilično skraćenu, tek formiranu državu. Od deset osnivača ove organizacije sedam su bili članovi našeg aikido dođoa.
Marta 1995. pomenuti JAF organizuje, što tada nismo znali, poslednji seminar sa Fuđimoto senseijem kao tehničkim direktorom našeg aikidoa. Seminar je bio u “Pinkiju”, u velikoj sali sa stotinu šarenih kofa obešenih na plafonu.
Na ispitu u okviru seminara su pored ostalih položili: Saša Obradović za 3.dan, Novak Jerkov i Radojica Mirković za 2.dan i Saša Mihajlović za Sho dan. Bio je to veliki aikido događaj i održan je nezaboravan embukai u sklopu njega.
Nedugo nakon seminara, te 1995. i naredne godine instruktori AD "Zemun" su držali kurs samoodbrane pripadnicima obezbeđenja "BK" kompanije.
1998. godine, posle 18 godina u Pinkiju, dođo se seli u OŠ “Petar Kočić” u Prvomajskoj ulici u Zemunu. Imali smo tada samo 41m2 svojih strunjača, ubrzo još 13 i koristili još 20m2 od džudo kluba koji je održavao treninge u istoj školi. Posle mnogo godina trenirali smo u sali koja se zimi pomalo i grejala. Klub se te godine registruje pod imenom koje nosi i danas.
U jesen 1998, posle višegodišnjeg nagovaranja Radojica Mirković, tada 3.dan, Zoran Mićić i Eror Venera Sho dan, pokreću klub "Integral" (ubrzo menjaju ime u "Novi Beograd").